Strah od bliskosti
Potreba za drugim, potreba za bliskošću, veoma je jaka u svakom čoveku. Ali ono što bliskost nosi sa sobom, takođe ume i da uplaši. Što smo bliži nekome, to je i strah veći.
Postoje različiti razlozi za strah, ljudi će taj strah obajšnjavati brojnim pričama, iskustvima, opravdavaće ga i racionalizovati ali, kada se sve te priče raščlane, na kraju će ostati strah od napuštanja i strah od nestajanja.
Strah od napuštanja
Iza straha od bliskosti najčešće stoji strah od napuštanja, od toga da će osoba koju smo pustili blizu otkriti nešto loše u nama i prestati da nas voli. I onda je sigurnije i po nas
bezbednije da nikoga ne pustimo blizu, da nikome i ne omogućimo da nas povredi.
Kada smo sa nekim bliski, to znači da mu dopuštamo da nas vidi onikvim kakvi smo. Svi mi imamo i svoje loše strane, svi smo nekada u životu pogrešili, uradili nešto loše, nešto
čime se ne ponosimo. Dopustiti nekome da nam bude blizak znači i dati mu uvid i u te loše strane nas. I to je jedan od uzroka straha od bliskosti. Onda kada ta druga osoba vidi
onaj loši deo nas, razočaraće se, neće nas više voleti, otići će. I odneti sa sobom onaj deo nas koji smo mu dali. A mi ćemo se osećati loše, bićemo tužni i nedostajaće nam ta
osoba. Čak i ako ta osoba ne ode, uvidevši te loše strane nas, voleće nas malo manje. Neće nas posmatrati kao pre, i biće slično kao da je otišla.
I onda je sigurnija i po nas bezbednija mogućnost da nikoga ne pustimo blizu, da nikome i ne omogućimo da nas povredi.
Najviše primera o ovoj temi imamo u oblasti partnerskih odnosa. Jednom smo se otvorili, dali sebe nekome ko nas je odbacio i potom doživeli gotovo nepodnošljiv bol. U zavisnosti
od stepena u kome je ta patnja bila nepodnošljiva, neki ljudi donose odluku da se zatvore i da im se to nikada više ne dogodi. Odlučuju da se nikada više neće zaljubiti.
Cena odluke
Bezbednost od povrede koju smo sebi stvorili nečim moramo da platimo. U ovom slučaju plaćamo je bliskošću. Odnos sa drugom osobom spada u osnovne ljudske potrebe, i
kada se odričemo takvih, bliskih odnosa, mi svakako ostajemo uskraćeni za nešto jako važno. Bliskost sa drugima daje nam osećaj sreće, povezanosti. Ona je podsticajna i
služi nam tome da budemo u kontaktu sa svetom i sa realnošću, služi nam i tome da nas tera na razvoj i gura napred, u nova iskustva iz kojih učimo i saznajemo. Onda kada
nismo povezani sa drugima postajemo ostrvo, onda kada odbacujemo druge, težimo da se izolujemo. Određena doza samoće (mada ne i usamljenosti) nije sama po sebi
nezdrava, niti je problem, ali, kao i sa većinom stvari, postaje problem onda kada postane ekstrem.
Strah od nestajanja
Druga vrsta straha od bliskosti je strah da ćemo, u odnosu, izgubiti sebe, svoju individualnost i ličnost i da ćemo postati taj drugi. To je strah od stapanja sa drugom osobom i
strah od gubitka sebe, individualnosti i slobode.
Svako od nas ima u sebi, u nekom stepenu, strah od nestajanja, nezavisno od pola, ali zavisno od stepena zrelosti. Isto tako svako od nas ima i strah od napuštanja.
Kakav ćete život voditi i koji deo sebe ćete podeliti, kom strahu ćete prepustiti ili nećete prepustiti vođstvo – samo je vaša odluka. Ono što je važno je da ne dopustite da oni
utiču na kvalitet vašeg života i da, ukoliko ne možete da ih prevaziđete, ukoliko su suviše jaki, potražite pomoć, psihoterapeuta ili savetnika, jer je, mada vam može delovati da
nije tako, to ipak mala cena za zadovoljstvo životom koju vam bliskost može pružiti.
Popijte kafu sa nekim danas, ispričajte mu nešto o sebi, dajte mu mali deo sebe, vredi.
novosti.rs
Komentari